Борис Пастернак: Нобелова награда
Пропадох, ко звер што тоне.
Где су људи, зрак што сени?
За мном је шум хајке оне,
А пролаза нигде мени.
.
Руб рибњака, шума худа,
Изваљени зимзелени.
Пут пресечен одасвуда.
Свеједно је сада мени.
.
Шта учини ти подлаче?
Ти убицо ког се боје?
Ја натерах свет да плаче
Над лепотом земље моје!
.
Ал и тако, близак гробу,
Ја верујем да ће бити
Једно доба, кад ће злобу
Дух доброте победити.
