Бранислава Чоловић: Стаза


Стаза

Стрма и уска

Сваки корак може бити задњи

Тама је свуд

Хук звјери

Мириси канђи

Постоје и други путеви

И љепши и шири

Ал душа тражи

На крају је оно што срцу треба

Што сузу посвети

Пјесму узнесе

.

Стаза

.

И кораци тихи

Мекоћом

Утваре бришу

Поглед опран Молитвом

За небо је везан

У даљини ланци свуд звече

Крик страха

Наслеђе робова

Усмјерит ћу дах ка Врху

Благослови Оче

Искреним покајањем у срцу

Сузама светим опери душу

Да кад дође ти једном

На самом врху

Зазвоне звона

У загрљај се стопим

Очисти сву таму из бића

Јер док има и најмањих трагова

Нема благослова Љубави

Љубав се излива у чист пехар

Све друго је опсена

И кад шкрипи тешко камење под ногом

И пријети да обурда

Затворим и очи и води ме

Првостворени сан

Мириси поморанђи и тек испеченог хлеба

Огњиште,прве пахуље

И света Љубав

На уснама молитва

У даљини видим плам свијеће

Увијек ће Отац држати тај пламен

Да обасја стрму,уску стазу

Којом ријетки иду

И беру цвијеће

Изникло из камена

И расипају сјеме

За Нову Свету Земљу

Нека буде воља Твоја .

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s