Бранислава Чоловић: Стаза
Стаза
Стрма и уска
Сваки корак може бити задњи
Тама је свуд
Хук звјери
Мириси канђи
Постоје и други путеви
И љепши и шири
Ал душа тражи
На крају је оно што срцу треба
Што сузу посвети
Пјесму узнесе
.
Стаза
.
И кораци тихи
Мекоћом
Утваре бришу
Поглед опран Молитвом
За небо је везан
У даљини ланци свуд звече
Крик страха
Наслеђе робова
Усмјерит ћу дах ка Врху
Благослови Оче
Искреним покајањем у срцу
Сузама светим опери душу
Да кад дође ти једном
На самом врху
Зазвоне звона
У загрљај се стопим
Очисти сву таму из бића
Јер док има и најмањих трагова
Нема благослова Љубави
Љубав се излива у чист пехар
Све друго је опсена
И кад шкрипи тешко камење под ногом
И пријети да обурда
Затворим и очи и води ме
Првостворени сан
Мириси поморанђи и тек испеченог хлеба
Огњиште,прве пахуље
И света Љубав
На уснама молитва
У даљини видим плам свијеће
Увијек ће Отац држати тај пламен
Да обасја стрму,уску стазу
Којом ријетки иду
И беру цвијеће
Изникло из камена
И расипају сјеме
За Нову Свету Земљу
Нека буде воља Твоја .
