Верица Стојиљковић: Душе плод
Осмехну се Сунце и погледа Воду,
И урони у све капи јој малене,
И роди себе у свакој!
И синуше Васељене
И бљесак осветли пут Роду!
И покрену се сећања лава,
И запљусну талас пламни
И из срца крену река Права.
И зали семенке из којих свет израста!
И осмехну се Сунце и загрли плод
Из душе што наста!
