Осип Мендељштам: * * *
Сестре – тежино и нежности – исти су знаци за вас,
Тешку ружу сишу и осе и пчеле.
Загрејан песак се хлади, умире човек данас.
И јучерашње сунце на црним носилима селе.
.
Ах, тешко саће и мреже нежно ткане.
Лакше је подићи камен, но твоје име рећи.
Мени ће једина брига на свету да остане:
Златна брига како времена бреме избећи.
.
Ко тамну воду ја пијем ваздух ког муте и куже.
Време је узорано плугом. И руже су земља биле.
У спором вртлогу – тешке су нежне руже –
Тежину и нежност ружа у двојне венце свиле.
