Марина Ивановна Цветајева: ***


И. чему служе пламенови

Том – ко се растанком бави?

Једним таласом што доплови –

Други вал однесе плави!

.

Удворички, а гневно, што би

За драгим пузила скора?

Ја, изношена у утроби,

Не материнској – већ мора!

.

Као јабуку, гризи само,

Друже, земаљску куглу сву.

Причајући с пучином тамо

Ти ипак причаш са мном ту.

.

Ко земаљске девојке што би –

Не скрштај руке у крст свој.

Кћери, ношена у утроби,

Не материнској – већ морској!

.

Не, наше девојке не плачу,

Не пишу, не чекају глас.

У рибарење опет ја ћу

И без мрежа у скори час.

.

Какву ми силу песма доби –

Ја ни сама не знам о њој.

Ја, изношена у утроби,

Не материнској – већ морској!

.

Кад морску струју будеш хтео

Некад да мотриш са брода,

Рећи ћеш: “Морску сам волео!

Исчезну она сред вода!“

.

Да л си, под водом, посребрена

То ти сред коралних гора,

Кћери, у утроби ношена,

Не материнској – већ мора?!

Фото: М. Цветајева; Википедија

.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s