Велика Томић: Бесмртној Грачаници 
Док капам као свећа везујем трагове за тебе, Грачаницо.
Бесмртност спомињемо
и свака на свој начин га тумачи.
Не дам ти за право да сам бесмртна.
.
У слепљености моје бити китим те воштаницом.
Китим, а ти ме топиш.
Сагореваш ми траг ђердана.
Не дам ти за право да сам бесмртна.
.
У зиду очи преплашене Симониде,
говоре ми колико сам смртна и на рубу.
Осликана на студеном камену
да гледам вечно у судбину грубу.
Не дам ти за право да сам бесмртна.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Хвала велико!
Поводом 1000 година Призренске епископије изашла је антологија аутора и приређивача песника,
Милоја Дончића.
Пресрећна сам што је и моја песма нашла место у изузетно значајној и посебној књизи, првенствено због њеног повода, а друго што су у њој највећа имена наше књижевности попут:
Јефимије, Десанке, Ракића, В. Лалића, В. Радичевића, Бећковића, Анушића…
Поред поезије, уметничких слика о српским светињама и свецима у књизи су и историјски догађаји о којима шира јавност није упозната.
Сведок сам ућуткивања застрашеног народа за изношење истине ван граница Косова, ваљда је то наш Усуд. Сада, када нас је такорећи скроз нестало, ту и тамо исплива који детаљ и зато ме радује овај Сабирак, сажет и значајан као мираз нама – удавачама кад напуштамо родитељски дом, да га чувамо и предамо нашој деци. У здрављу се читали
!