Драган Симовић: Закон Стваралачке Свести
Лирски записи
01
Природи мораш да дајеш, да би добио.
Колико дајеш, толико и добијаш.
Природа убија оне који грабе и отимају.
Убија их изнутра, преко унутарњег бића.
Убија их преко потомства.
Убија их преко болести, старења и смрти.
Зато ће у времену долазећем нестати сви грабљивци.
Нестаће грабљиви појединци, нестаће грабљиви народи.
Старо доба јесте доба грабежи и отимачине.
Ново доба биће посве опречно Староме добу.
Ново доба биће доба изобиља – на свим пољима, на свим ступњевима.
Од вештаственог, преко тварног, до духовног и свесног.
.
02
По чему ћемо у некој блиској будућности памтити Запад?
Памтићемо га по грабежи и отимачини, по мржњи и злочинима.
И још ћемо Запад памтити по разврату и блуду, по лажи и преварама.
Јер Запад и јесте оличење свега тамног и злог у човеку; отеловљење свих
мрачних – земаљских и космичких – сила и дејстава.
.
03
Све ово што се у свету дешава, већ је виђено, давно.
Овакве грабежи и отимачине бивало је и раније.
Оволике мржње и зла бивало је и раније.
Нестајале су цивилизације, нестајала су царства,
нестајали су народи, нестајали су светови.
Светом и световима влада Начело Промена.
Космички закон над законима јесте Закон Свести.
Закон Стваралачке Свести.
Кад човечанство дође до најниже тачке у паду, а то је
тачка кад народи испадну из Стваралаштва и Свести,
тада се све руши и разграђује и снова препочиње.
Да би могао Нови Свет да се роди, Стари Свет мора
да нестане. Јер Стари Свет не може да се поправља
и дограђује, већ мора до темеља да се разруши, да би на чистим
космичким поткама могао да се гради и ствара Нови Свет.
Такав је Закон, који човечанство на овом ступњу Свести
уопште не може да појми и схвати.
.
04
Будите усредсређени на Језгро својега бића, на Језгро
душе и срца.
Језгро својега бића усмерите ка Језгру звезданих јата.
Језгро душе и срца усаобразите, усагласите са Језгром звезданих јата.
Будите повезани са вишим световима.
У времену долазећем ништа вас земаљско спасити
не може. На Земљи је све трулежно и пропадљиво.
Проширујте Свест, проширујте своју СамоСвест.
То је једини спас.
.
05
Можда ћу ускоро да вас напустим.
Што, уосталом, и није тако важно.
Све има свој почетак и свршетак.
Вероватно сам све већ написао и рекао, што је
требало писати и рећи.
Напросто, постоје они тренуци у свим животним
токовима када човек подвлачи црту.
Када сагледава пређени пут, и сазерцава нови
пут који се пред њим назире и отвара.
Одвећ су моћни они – невидљиви и недодирљиви – који владају над
свеколиким, опиљивим и видљивим, благом овога света.
Моја борба с њима дуго, и предуго траје.
Али, и то ће проћи, јер све у овоме свету и јесте пролазно.
