Драган Симовић: Пут срца сунчевог ратника (1)


На данашњи дан 2018. године уздигао се у Златни Ириј велики србски духовни песник Драган Симовић, до тада главни уредник Србског Журнала. Док сам објављивао ову вест гушило ме у грудима, највише тамо у средини где куца средишње срце, где је душа. Кроз главу су ми муњевито летеле мисли – сећалице, од првог сећања  – нашег познанства, преко низа догађаја, духовних  разговора , заједничких доживљаја. Скоро у трену кроз главу су ми прошле слике нашех боравка у брдима понад Ариља, одакле суДраганови преци, преко разговора у моме родном Тијању, разговора и шетњи по његовом омиљеном шеталишту – насипу поред Дунава у Крњачи.

.

Сетио сам се, то ме смирило, да суштинске смрти нема, да је никада и није било, да постоје одласци у вечни свет. И сетио сам се речи Аватара – да су старост, болест и смрт умне творевине, које ће развијена свест и знање о управљању  здрављем и свеколим животом одстранити из нашег мисленог тока и искуства. Ова тема је била последња о којој смо Драган и ја причали, провлачећи се кроз грање које се надвило над узан путељак који води од насипа ка обали Дунава.

Владан Пантелић.

ВЕЧИТИ САН СУНЧЕВОГ РАТНИКА

Ако нема сна о савршенству, онда нема ни савршенства.

Савршенство је вечити сан сунчевог ратника.

Сунчев ратник вечно снева, машта и размишља о савршенству.

То је његов унутарњи пут који води кроз средиште срца.

Живот сунчевог ратника јесте непрестана унутарња молитва, непрестана благодарна песма Извору Живота.

.

Начела сунчевог ратника јесу: љубав, лепота, истина, верност,част, племенитост, неустрашивост.

То је његов како овострани тако и онострани пут посвећења.

Он не одступа од тог пута.

Чак и да зна, да ће погинути на том путу – он не одступа!

Јер, нема смрти за онога ко путује овим путем.

Смрт је за њега само звездани пролаз.

Кроз смрт се васкрсава и изнова рађа на још вишем ступњу Постања и Стварања.

Зато у сунчевог ратника нема страха од смрти.

Он гледа у лице смрти, са осмехом и презиром.

И сама смрт се плаши сусрета са сунчевим ратником.

Зато што у сусрету са сунчевим ратником она губи све моћи своје.

Сунчев ратник може и да призива смрт, али ће смрт вазда бежати од њега.

Из страха од понижења!

Сунчев ратник је онај ко је победио не само страх од смрти, већ и саму смрт.

.

СВЕТИ ЗАВЕТ СУНЧЕВИХ РАТНИКА И РАТНИЦА

Пре стотину и осам векова, на Белом Пупку СрбИрије, васпостављен је Соларни Ред  Сварогових сунчевих ратника и ратница.

Значи, истовремено са сунчевим ратницима постоје и сунчеве ратнице.

Постоје у Вишњим световима, у Акаши, у Небеској Белој Србији.

Зато што су у Белих Срба, потомака Звездане Расе, човечице (жене) биле посве равноправне са мушкарцима у свему и на свим пољима Постања и Стварања.

По једном предању Белих Ура, постоји Свети Завет сунчевих ратника и ратница, а по том Завету, на самом почетку, пре стотину и осам векова, заветовали су се сунчеви ратници са сунчевим ратницама, да се само, и

искључиво, жене и удају и између себе.

Да постоји само соларни брак сунчевих ратника и ратница.

Сваки сунчев ратник на свом овостраном и оностраном унутарњем путовању трага за СВОЈОМ сунчевом ратницом, као што и свака сунчева ратница трага

само за СВОЈИМ сунчевим ратником.

Нити ће се сунчев ратник оженити другом женом све док не нађе своју ратницу, нити ће се сунчева ратница удати за другог мушкарца све док не нађе свога ратника.

Они трагају једно за другим све док се не пронађу, а знају и верују, да се морају пронаћи, будући да за сунчеве ратнике и ратнице не постоје никакве препреке у Васељени, између овостраних и оностраних, видљивих и невидљивих светова.

Њихова узајамна љубав је толико силна и моћна, да их обострано привлачи и усмерава преко многих сазвежђа и звезданих јата.

.

ЖИВИ, И НЕ СТРАХУЈ!

Призови своје савезнике из виших духовних светова, те исцели и спаси самога себе.

Веруј у оно што говориш, чиниш, радиш и ствараш, и у сваком делу својему потражи неки виши смисао.

Освести своје страхове и бриге, и потруди се да победиш непријатеље своје у себи, подмукле и лукаве непријатеље у срцу својему.

Живи овај тренутак, јер следећег тренутка можда и неће бити!

Не бој се властите смрти, јер твоја је смрт наличје твојега живота.

Какав ти је живот, таква ће ти и смрт бити.

Твоја ће смрт доћи по тебе онда када је призовеш.

Без позива твојега, она те походити неће.

Живи, и не страхуј!

.

СРБСКИ ИМЕНОСЛОВ И РОДОСЛОВ

Срби су, за разлику од свих иних хиперборејских, аријевских, словенских племена и родова једини у потпуности сачували праизворна, прасрбска, праведска лична – како мушка тако и женска – имена.

Србски именослов и родослов јесте посве ведски, хиперборејски, аријевски.

Од свеукупних личних имена у свеколиком Србству, кроз векове и тисућлећа, девет десетина чине древна ведсрбска имена.

Руси су сушта опречност и супротност Србима, што се личних имена тиче.

У њих су ведсрбска, ведруска, хиперборејска и аријевска имена скоро посве потиснута.

Уместо праизворних ведсрбских и ведруских имена, руски именослов и родослов је пун библијских, јудео-кршћанских, неразумљивих и нејасних туђинских имена.

Да је у Срба, поготову Белих Срба, јака веза са древним, ведским и звезданим прецима, потврђује, свакако, и наш именослов-родослов.

Наш именослов, родослов и племенска Слава, то је наш тисућлетни дејствени штит од јудео-кршћанских стрела, а, истовремено, и наша звездана, мислена и духовна повезаност са божанским прецима.

Нико на свету целоме, гле! Нема тако дивотна, милозвучна и знаменита, било мушка било женска, лична имена, као што Срби имаду!__

Имена свих ведсрбских богова и богиња сачувана су у србским личним именима.

.

ВЕДСКО РОДОЉУБЉЕ

Знате ли шта је за наше звездане и божанске претке био Род?

Шта су звали Родом?

Шта је за њих значило Родољубље?

Род је Космос, Род је Васељена, Род су планете, сунца и звезде.

А Родољубље је љубав према Васељени, љубав према Космосу, љубав према свим планетама, свим сунцима, свим звездама, свим сазвежђима и звезданим јатима, свим овостраним и оностраним световима и, свим бићима у свим тим видљивим и невидљивим световима.

Родољубље је Космофилија.

То је у ширем, и најширем, значењу ове ведске речи.

У ужем значењу, Род је Племе. Племе је Мали Род, слика и праслика Великог Рода.

Наши су звездани преци имали проширену Свесност унутар Творчеве Свести.

Њихова Свесност је била толико широка, да ју је нама данашњима тешко и појмити.

Могло би се слободно рећи, да се Свесност наших звезданих и божанских предака простирала на поткама Творечеве Свести, да је досезала до саме рубежи Творчеве Свести.

Ниједна савремена религија, ниједна савремена духовна наука, ниједна савремена филофоја и поетика не може да досегне границе Свесности наших

божанских и звезданих предака.

Зато наши преци и јесу богови.

Да, наши су преци заиста били и остали богови.

Богови и богиње, подједнако, упоредо и равноправно.

Они су и данас присутни.

Ту су међу нама, али и у нама.

На сваком месту, у сваком тренутку – они су свуда и вазда с нама и у нама!

Њих можемо чути, видети, опипати и помиловати.

То је истинито и истинско ведско Род(н)оверје, ведско Родољубље, то је размишљање, појимање и схватање Белог Србина – наравно, и Беле Србкиње! – Новог доба, Златног Свароговог доба.

Све испод овога, све што је уже и мање од овога, и не може се назвати Род(н)оверјем.

Јер, само онај ко силно љуби Велики Род, тај ће још силније да љуби и Мали Род.

.

ОДАВНО СЕ НИЧЕМУ НЕ ЧУДИМ

Гледам, и не могу чудом да се начудим!

Нико тако не руши, не разара, не уништава и не затире Србство и Србију као сами Срби. Како изнутра тако и извана.

Срби се просто надмећу између себе у растурању и разарању Србства и Србије.

Понашају се тако, као да пре њих не бејаше ничег те да после њих неће бити никог.

Мрзе подједнако и претке и потомке, а понајвише себе саме.

Нико се тако не руга Србству и нико тако не погани Србију, као сами Срби.

Ни Творац ни Васељена ни сва духовна и божанска бића из свих иних светова, не могу – гле! – од самих Срба да сачувају и спасу Србство и Србију.

И даље све то гледам, али се више ничему не чудим!

.

НЕКАДА СУ ЉУДИ И ВИЛЕЊАЦИ ЖИВЕЛИ ЗАЈЕДНО…

Некада су људи и вилењаци живели заједно.

Били су једни поред других, били су једни уз друге.

И једни и други, у Праисконији, биваху посвећеним чуварима Велике Мајке Природе.

Да, некада давно и, опет, некада не тако давно, људи и вилењаци бејаху блиски једни другима.

Између једних и других, у Златно Доба Стриборије, бејаше присних сусрета и

прожимања – у лепоти, доброти и чистоти душе.

Заиста, људи су тада, у то Праисконо Време, по свему били слични белим и плавим вилењацима.

Живели су тада, једнако као и вилењаци, свој душевни и снолики унутарњи

живот у тиховању; били су више окренути ка тајинственим пространствима

својих тајносаних унутарњих светова.

Из Акаше су, изравно, преузимали знања срца и душе, негујући и развијајући

видовита умећа и знања.

.

ПОЕЗИЈА, УМЕТНОСТ, ЛЕПОТА…

Без поезије у најширем значењу, без уметности и унутарње лепоте, овај би свет био најружнији и најодвратнији међу свим световима.

Јер, тада у овоме свету ни љубави не би било!

Зато што се љубав рађа из лепоте, као што се и лепота рађа из љубави.

Кад ме нешто незнано откуд тишти и притиска на души, кад ме стеже и гуши у прсима, кад не знам више, да ли сам жив или мртав, тада само песма, само уметност, само унутарња лепота може да ме васкрсне, подигне и усправи.

Али, и буквално!

Како сам живео и опстајао у овоме свету, то само Бог Благи зна!

Ако би мене неко питао – ја не бих умео да му одговорим!

Када би неке вишње силе протерале поезију, уметност и лепоту из овога света, тада би се овде рађале само наказе без душе из најмрачнијих светова.

.

ЗНАЊА И МУДРОСТИ НАШИХ БЕЛИХ БОГОВА

Знања из Вишњих светова јесу најбоља заштита у овоме свету, те и у свим иним световима.

Знања од Творца и Васељене, Знања наших Белих Богова.

Залуд нам све богаство, мудрости, умећа и вештине овога света, ако немамо заштиту из Вишњих светова.

Овај свет је пун искушења, пун и препун видљивих и невидљивих бесова која нас вребају, који нас лове на сваком кораку.

Нашој деци морамо да откривамо и предајемо Знања и Мудрости из Вишњих светова.

То родитељима мора бити први и главни задатак у овоме свету.

Залуд нам све друго, ако својој деци нисмо предали Мудрости наших Белих Богова.

Јер, без Мудрости наших Белих Богова, наша ће деца бити лак плен бесова, видљивих и невидљивих, који владају овим светом, којих је препун овај свет.

Није битно – заиста, није уопште битно! – шта ћете својој деци предати у материјалном, али је битно – веома битно! – шта остављате својој децу у духовном.

Битно је да ваша деца буду и умно и душевно и духовно јака, да следе невидљиву дејствену, енергетску, духовну и божанску Вертикалу.

Мудрост наших Белих Богова јесте најбољи штит, најбољи оклоп, најбоља заштита од свих искушења, напада и удара бесова овога света.

Мудрост се предаје љубављу, смиреношћу и тишином.

Мудрост је као вода, као ваздух.

Без Мудрости нема живота: ни са сврхом ни без сврхе, ни са

смислом ни без смисла.

Ако својој деци не откријемо Знања и Мудрости наших Белих Богова, онда смо их залуд и рађали!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s