О ЗВЕЗДАНИМ КЊИГАМА СУНЧЕВИХ РАТНИКА__

Сунчев ратник зна, да је незнање, необразовање, неузрастање у Духу и Свести највећи грех и злочин.

Онај који не ради посвећенички на себи, у стицању духовних и божанских знања, чини велик злочин, како према потомцима тако и према прецима.

Незнање је грех и злочин!

То су од Праискони знали Бели Срби.

Срби који остају у незнању, у необразовању и у духовном неузрастању, сами себе, свесно или несвесно, исписују из Србске Божанске Књиге Живота.

Бели Србин није Бели Србин само по крви, већ, пре свега, по Божанском Духу, по Свесности и Свести.

Залуд некоме србски ген, ако изабере да живи и преживљава у тамници незнања!

После кратког времена, избледеће у њему и посве ишчилети србски ген и, он ће убрзо бити никоји и ничији и свачији – више туђи него свој!

Необразовани, непросвећени и неосвешћени живе попут скотова у грабежи и отимачини.

Што је неко на нижем ступњу духовног и божанског развоја, он је све алавији, све грамзивији, све више везан за материју; он само граби, пљачка, отима и краде до бесвести, до лудила, до самоуништења.

Људи ниског духовног и божанског развоја, гле! бивају највећи паразити, готовани, дембели.

Зато су древни Бели Ури рекли и у звезданим књигама записали: незнање је највећи грех и злочин!

.

ПУТ СРЦА СУНЧЕВОГ РАТНИКА

Сунчев ратник вечно путује кроз властито срце, водећи – без престанка и предаха, и, из трена у трен – свети рат за љубав, светлост и живот са сврхом и смислом.

Љубављу побеђује мржњу; светлошћу побеђује таму; животом побеђује смрт!

Своје непријатеље нити прогони, нити мучи, нити убија, већ их чаролијом сунчевог ратника, чаролијом свога Оца Сварога: из мржње уводи у љубав, из таме у светлост, из смрти у живот – у живот са сврхом и смислом, у живот без почетка и свршетка!

.

СВЕТИ СРБСКИ РАТНИЦИ СА КОШАРА

Само видовити посвећеници знају, да се у пролеће 1999. године, на Кошарама, водио свети рат.

Свети рат је, истовремено, вођен и на Земљи и на Небу, како у Вишњим тако и у Њижњим световима.

Кошаре су свето место космичког светог рата, космичке драме која се дешава једном у тисућу година.

Сви србски ратници са Кошара били су опасани и вођени Творчевим енергијама, и ниједан од њих није осећао ни најмањи страх од смрти.

Сви су они до једнога, скоро у трену, били посвећени из Вишњих светова, а да тога нису бивали ни свесни.

Сваки је од тих светих србских ратника са Кошара био кадар да брани и одбрани Бело Србство, и сваки је од њих изабран од Творца да се до краја жртвује за Бело Србство.

Свети рат на Кошарама није вођен само у одбрану Белога Србства, већ и у одбрану Васељенског Поретка.

Свети рат на Кошарама јесте свети рат за Мидгард, за Светлост Мидгарда.

И ово још да освестимо.

Све свете ратове на Мидгарду, кроз тисућлећа и еоне, водили су искључиво Бели Срби, изабрани и посвећени ратници Белих Срба.

Само србски свети ратници бране и чувају космички и божански Поредак на Мидгарду.

Због светог рата на Кошарама – и ово је важно да знате! – Срби су све ове минуле године били прогоњени и сурово кажњавани од свих мрачних сила што ће још мало да владају овим светом.

На Кошарама су, за многе будуће векове, поражени црни владари са својим зверињим и гмазовским војскама.

Бела Србска Мајка у сваком столећу, упркос свим еонским погромима над Србима, породи довољан број изабраних светих ратника који су у сваком трену спремни и кадри да се посвете, да се безусловно жртвују за Бело Србство.

Они су скоро невидљиви у свету, и нико од нас не зна ни ко су ни где су они, иако су они ту негде око нас, али их ми не видимо, јер нам и није дано да их видимо и препознамо.

Невидљиви остају у свету како их свет не би прогонио!

И тако они све време свог боравка на Мидгарду остају невидљиви и неоткривени међу људима, и, само се, у једном трену – а ми знамо у којему трену – ниоткуда, и изненада, појаве и построје на Бранику Белога Србства.

На Кошарама је вођен тако жесток свети рат, да то обични људи никада неће моћи ни да схвате ни да замисле, нити се, пак, то може и описати обичним

људским језиком.

Само видовити може да види и разјасни.

На Кошарама, и понад Кошара, тада је све горело.

Горело је и Небо и Земља, без престанка.

По светим србским ратницима, у свакоме часу, ватра је отварана и са земље и из ваздуха.

Уз то, наспрам сваког србског светог ратника на Кошарама било је више од тридесет црних зверова у окружењу који су само чекали тренутак када ће да попусти, да се пробије и отвори, линија србских светих ратника, па да у чопорима и помрачена ума кидишу на њих.

Иако је данима и недељема, двадесет и четири часа, без предаха и престанка горело и Небо и Земља, србски свети ратници су, упркос свим мрачним силама овога света, били и остали стамен-бедем на Кошарама, на Бранику

Белога Србства.

Да србски свети ратници нису одбранили Кошаре, питање је свих питања, шта би после тога остало и од Србства и од Србије!

О Кошарама се данас бојажљиво говори и још бојажљивије пише, јер је мало освешћених, видовитих и храбрих Срба који су кадри да опишу и осликају

космички свети рат са Кошара.

Чека се једно будуће поколење Белих Срба које свагда изнова рађа, скривена и невидљива, Бела Србска Мајка.