Вукица Морача: Глад
Прича се да ће бити глади.
Усеве уништавају, воду загађују,
Ваздух прљају отровима.
Сунчеву светлост затамњују.
.
Чега да се плашимо?
Па ми смо свега гладни-
Пре свега истине и правде,
Милосрђа и мудрости.
.
Гладни смо љубави Божије
И љубави земаљске,
Гладни погледа светлих,
Да људи скину маске.
.
Гладни смо дружења
И играња кола виловитих,
Песама јуначких, епских
И лирских у срцу скритих.
.
Па што да се онда плашимо
Што ће нам храну одузети?
Духовна храна нам треба,
Без ње се нећемо на Небо узнети.
