Драган Симовић: Пут срца сунчевог ратника (8)
БЕЛИ СРБИ, РОЂЕНИ СТЕ ДА ПОБЕЂУЈЕТЕ!
Срби морају да буду жестоки – можда, чак и дрски! – у одбрани Србства, у одбрани свих својих расних и националних вредности.
Данас се води свети рат за Србство на свим пољима.
Није пробуђен и освешћен Србин онај који не види да се данас водиннајпрљавији, најпотуљенији, најподмуклији рат против Србства, а превасходно против ВедСрбства.
Срби, ВедСрби имају доста непријатеља, лукавих душмана и врага.
Ко су душмани и врази ВедСрбства?
То су све ниже предаторске и паразитске расе, као и све ватиканске, јудео-кршћанске вештачке и хибридне, измишљене и умишљене нације.
ВедСрби су Виша Звездана Раса, и будући Вишом Расом они морају да сметају свим нижим, предаторским и паразитским расама.
То је одавно познато у свим, древним и савременим, духовно- душевним наукама: све што је ниско и неосвешћено, све што је лажно и бедно, све што је вештачко и хибридно, то у себи храни мржњу према ономе што је изворно и праисконо, што је племенито и узвишено, што је господствено и божанствено.
Србска надмоћ мора да се испољава свагда и свугда, на сваком месту, у сваком трену, где год има и једног пробуђеног и освешћеног Србина, ВедСрбина, Белог Србина.
Срби, ВедСрби не смеју више бити млаки и снисходљиви, болећиви и
попустљиви, већ – напротив! – веома жестоки и дрски у одбрани ВедСрбства, у одбрани свих србских духовних, културних, расних и националних вредности.
Јер, ово је тренутак свих тренутака и време свих времена: или ћемо победити ми, или, пак, они; а они – то су сви наши вековни душмани и врази!
Но, ја једно знам, верујем и знам: победићемо ми!
.
НАШ СВЕТ ЈЕСТЕ СВЕТ БЕЛИХ БОГОВА
Будимо оно што нам је самим Стварањем, од Творца и Васељене, дано да будемо – Бели Богови и Беле Богиње.
Ништа мање од тога, а ка вишем да тежимо!
Узмимо Судбину у своје руке, узмимо Стварање Света у своје руке, узмимо Стварност у своје руке!
Не дозволимо да нам рептили и паразити, интелектуални дебили и духовни дембели, разни осредњаци, безвезњаци, бескичмењаци и безвертикалци
намећу некакву своју стварност, јер њихова стварност јесте стварност жабе из дубоког бунара.
Ми смо створени и рођени за највиша, најплеменитија и најузвишенија дела Љубави и Стварања, и наша Стварност превазилази све стварности људи што свет посматрају из жабље перспективе.
Наш Свет јесте Свет Богова, Свет Белих Срба и Белих Србкиња.
Гмазовски медији, те гуштерски политичари и рептилске владе, гле! Све време се упињу да нам наметну своју гмазовску и предаторску опсенарску стварност, а то је стварност телесног, умног и духовног робља, стварност медиокритета и корисних идиота.
Творац и Васељена и сви наши Бели Богови желе да узрастемо до звезда, да пловимо кроз сазвежђа инзвездана јата, да стварамо све нове и нове како овостране тако и оностране светове.
Свакога јутра, када се пробудмо, говоримо себи тихо, али јасно и гласно: ја сам Бели Бог, ја сам Бела Богиња, и ја остварујем све оно што Творац и Васељена од мене очекују.
То је наша силница, то је наша соколница.
.
КОЛОПУТ: ПРАСУНЦЕ
Пра Владану , ВедСрбу од ПраТијаније
Све полази из ПраСунца, из Језгра звезданог јата.
Тамо је све почело, тамо је ПраИскон.
Тамо где је све почело – то је Пупак ПраВасељене. Језгро ПраЖивота.
Све је настало, постало и рођено из Језгра ПраЖивота, из Језгра ПраСуштаства.
Наш живот се одвија по Закону ПраЖивота, по Закону ПраСунца.
Наш живот – то је Кружно Путовање кроз Вечност, кроз ПросторВреме.
Живети значи: кружно путовати!
Ми смо вечити путујући путници на КолоПуту.
КолоПут јесте Сварогов Пут – кроз ПросторВреме, кроз Вечност.
Све што је негда и негде било, то ће негда и негде снова бити; а све што је већ било и што ће изнова и снова бити – то јесте и бива у Садањем Трену Вечности.
Ми смо пошли из Будућности и, кроз Прошлост и преко Прошлости, путујемо ка Новој Будућности која је с ону страну Присуства, Бивствовања и Постојања.
Ми смо потомци ПраИскона, потомци ПраСунца, потомци Језгра ПраЖивота.
Све што је створено – створено је да буде живо, душевно, духовно и вечно.
А све што је живо, душевно, духовно и вечно јесте од ПраСветлости, од ПраСунца.
Оно што ПраСветлошћу зовемо – то је Првобитна Светлост која нити постаје нити нестаје, нити јача нити слаби, већ одувек и заувек јесте таква каква јесте.
То је ПраСунце с ону страну Сунца; то је ПраСветлост с ону страну Светлости.
Наш је животни дах усаглашен и усаображен са Животним Дахом ПраВасељене, са животним дахом Мајке Земље, са животним дахом сазвежђа, сунаца и звезданих јата.
Све има једну те исту учесталост, устрепталост, титравост и треперавост у свим појавним и непојавним световима.
Сва силна дисања у ПраВасељени јесу само једно усаглашено и усаображено дисање Свега Бивајућег у ПраЖивоту.
Ми смо, уистини, вечити путујући путници на КолоПуту, на СварогПуту – кроз ПросторВреме, кроз Вечност.
У свим минулим временима – били смо; у свим будућим временима – бићемо!
