Зорица Бабурски: Пут


кренуо сам на пут с тугом и страхом
сећањем да будим пролеће што спава
дошао до места два надгробна лика
пришао са болом и тешким уздахом

свуд је тако мрачно, тако мучно мирно
само лишће плачно шушти испод ногу
вране црно гракћу изнад мога тела
над сликом сам главу уморну повио

пипао сам ваздух немоћан лежао
увеломе цвећа тражио сам трага
пружао и руке сунце да дохватим
ал живот је свиреп бездушан и зао

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s