Може ли песник свако бити?

Разуме се!

Чуперци преко крагне,

у грлу ракија,

пола фенинга у џепу

а име у лексикону

– већ си песник.

А пева се овако:

„Пролеће је опет близу,

ах, како је наше доба лепо!

Свуд ничу фабрике,

а на сунцу света каранфил.

Нико нема брига,

то је успех наших људи.“

А шта то значи?

Управе и ферајни,

председништва и општине

удружења

свих могућих врста.

А како се то шири?

Брошурице и блокове

зао дух за Ускрс

из највише куће

на пут проспе

у снег и блато.

Зар није тако?

Хвала богу!

.

Поезија Лужичких Срба,

Приредио Предрад Пипер