Весна Зазић: Још ме ноћи држе у животу


Још ме само ноћи држе у животу,

јер се са звездама појавиш и ти,

развучем по небу фантазију стоту,

кројим прошло у шта је могло бити.

.

Своје грешке тражим а твоје опраштам,

на срцу глачам камен тежак тону целу,

од тачке растанка кренем да маштам,

ставим поред тебе себе лудо веселу.

.

Срећну као онда кад те стално слушах,

речи твоје ретке али зато драгоцене…

Да те молим плачући зашто не покушах?

Понос и инат љубави су превисоке цене.

.

Зато мрзим дане јер питају свашта,

док читаве ноћи грлим твоје тело,

кад се све утиша ту је моја машта,

од магловитих снова греје ме к’о цело.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s