Димитрије Николајевић: Звонар глуве ноћи


На песку леже ноћи. И ти

У њима сам пребиваш испод угашеног звона.

Твоји се кораци растављају са

Оним светом

Што те надраста, са оним

Током што тече мимо твојих жеђи и што се

Стапа са простором и даљином.

Сам

Тумараш кроз просторе неба. Сам као

Сапет врисак луташ од стабла до стабла

И некога зовеш

Мучи те

Тај бесмислени песак што се

Протеже изван твојих недогледа, изван

Свих путева

Који се обећавају даљинама. А већ

Падају страшни откуцаји

Твог завештаног претсказања. И неко

Умире у твојој близини још

Пијан од месечарења и поспан од

Младих птица.

Ти се отимаш од магновења

И бацаш на звоно да га клатиш,

Да олубиш ноћ и звониш,

Звониш,

Звониш.

ото: Црквено звоно; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s