Једном неизбежно свешћемо рачуне између себе,

нас двоје што се годинама сатиремо у једном лику.

Једном неизбежно знаћемо ко беше лице а ко наличје

и ко превари и почини грех пред људима и Богом.

.

Свешћемо рачуне једнога дана кад се огласе звона,

ти што се пред светом зовеш мојим именом

и ја што се скривам у теби ко прогоњена дивљач

и што ми глас пустиш једино у песму.

.

Једном, кад на пут крену бела једра кроз ноћ.

над црним водама указаће се светлост свемоћна.

И бар тада пашће обмане и знаћемо ко коме џелат беше

и ко од нас сатанину а ко божју милост прими

.

Знаћемо једном и то, ваљда нас неће мимоићи истине бол,

да ли је лепота божји или ђаволов дар,

и починих ли грех клечећи тајно пред лепотом света и човека.

Морамо знати једном беше ли песма праведника глас.

.

Кад крену бела једра кроз ноћ и огласе се звона, знаћемо.