Среван С. Лакатош: Страшни суд
Небо се муњама пали.
Море у таласима пени.
Снови су ми страшни
крв се у жилама леди-
Долази Пророк
корацима хитрим
и окупља све народе своје.
Страшни суд пред оччима нашим,
Оштрица Мача над главама стоји
*
Пакао или Рај дилема је вечна.
Принео сам песме на Олтару славе
и чекам казну за све грехе своје.
О сузе што сте горке!
О небеска Славо колико си близу.
Хоћу да певам!
Сунце да се роди
да видим и да пратим
све кораке Твоје
*
Страшни суде на врхунцу славе
подари живот песницима смртним
да молитвом и песмом
свете име Твоје.
Како име песми дати
када љубав из очију Ти кипти
како ране исцелити Твоје
када си мелем за песничку душу.
О Господе!
Молитва из пепела се рађа.
Нека се дигну Пророци и Песници вечни
Дај нам закон
и покопај невернике своје.
.
С.С.Л: “Изгубљено царство“
