Петар Шумски: Одлазак


Овде све умире полако

једино изречене увреде

настављају да живе заувек.

Путеви се у даљини

сужавају и проређују

моћи своде на усахле заметке

мало шта започиње

и ништа не завршава

руке остају празне

и престоли упражњени

-за кога краља,

за коју краљицу?

из кошница је нектар источен

наде усађене у родно тло

вену не дочекавши кишу.

Најзад све изгуби

првобитни облик:

ноћ нађе потомке у води

светлост истисну модрину.

Заронивши у пећину

од хиљаду гласова

проналазиш само тишину:

коначну

и тако је изговараш…

.

П.Ш: “Пламен тишине – песме путника“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s