Вукица Морача: Божија промисао
Мома је у грудима срце имала,
Умилно, пуно љубави, здраво,
Које ју је стазама живота
Водило ка истини и доброти право.
.
Ветрови чудни, јаки и грдни,
Тутњају опако одасвуд,
А она стоји стамено
И чека Божији спруд.
.
Кад искрице сребрне падну са неба
На свако живо биће,
То Норма Бога се спрема,
То Светло доба свиће.
