Ја сам упитник између два узвичника,

промашена слика и прилика,

за барабе понос и дика,

песник уједа и урлика,

у име свих бунтовника и одметника!

.

Једино сам сâм себе пред собом издао,

никад нисам испољио оно што сам био,

никад нисам био оно што сам хтео,

и на таквом путу сам сагорео.

–

Боље да ме мрзе због оног што јесам,

него што ме воле онаквог какав нисам,

зато сам сâм на себе бесан,

и сам себи на свету отписан.

.

Прекршио сам већ одавно,

многе божије заповести,

и сада ми је све равно,

нема више никаквих животних радости.

.

Пишем бунтовничке песме,

и оно што конвенционални филистар

ни помислити не сме.

.

Ко је власник твог живота будало,

кад у њему нимало,

нема више среће?

Код мене је време стало,

а сат се у свету и даље окреће.

*

Владан Пантелић: Марко Милојевић

.

Мислим да Марка прозива песнички универзум, а можда и Топлица, његов завичај и инспирација, и дивна река Топлица, да убза стварање друге књиге поезије. Знам песнике и писце који су се укочили после прве издате књиге, врте се у круг, и не могу да се покрену и одмрзну своје стваралачке кликере. Сећам се реченице неког мудраца: “Бој се писца једне књиге.“ Ово је истина и велика поука. Стога, хајде Марко!

.

Марко је песник кога су, да пише, подстакла многа велика песничка имена. Већ у гимназији је написао своју прву песму под утицајем новогодишњег концерта познатог уметника Рада Шербеџије. Марков луталачки дух, дух поборник слободног стиха, нису задовољиле студије књижевности, па их је заменио туризмологијом, која му задовољава жеђ за слободом и удаљеним хоризонтима. Данас ради као туристички водич. Живи у Београду. Године 2020.-те објавио је интересантну збирку поезије “Маскирани оригинал.“