Из колијевке давно

Челом омеђих

Себе и Космос

Тражећи Линију што полови Јаву и Сан.

.

Линију танку и малу —

Границу Вјечности и Друма.

.

И чело постаде темељ

А небеске ширине мета

Коракнух по Небу

У мени запјева Друм!

.

Из колијевке давно

Челом омеђих

Себе и Тебе,

Спојих на Друму

Јаву и Сан

Небом потписах снове —

Високо горе

На лицу Вјечности

Гдје спавају Нада, Љубав и Вјера

И гдје тихује Бол.

.

Широким, дјетињим, осмијехом

На широком Друму

Челом омеђих

Себе и Тебе —

Високо горе докле само долазе птице

Што имена нам говоре

И гдје тихује Бол!