Није лако бити Србин. Није било лако у прошлости, у целој бурној

српској историји, а није ни данас ништа лакше. Ала и

врана вековима је насртала на српску земљу и слободу.Можда

зато Срби, као ни један други народ, имају више отпадника

него својих. Тежину српске историје нису поднели слабићи,

кукавице, смутљивци, људи жељни положаја и власти, олаког

стицања новца, њуди склони лагоднијем животу.Однародили су

се, одрекли својих корена и постали највећи мрзитељи

српства.

.

Јер, ко данас више мрзи Србе од бивших Срба,

католика којим постадоше Хрвати и мухамеданаца који

постадоше Бошњаци.Та мржња је изродила најсвирепији

геноцид над Србима у 20. веку.И данас имамо, на жалост,

српску „елиту“ и њихове улизице који се јеже на помен српског

имена и српског национализма, који на сва уста омаловажавају

све оно што је најсветије народу, који олајавају Србе да су

злочиначки народ.

.

Та од странаца корумпирана и већином

лоповска „елита“ савремени је издајник највећих националних

интереса.Они распродају државу за властиту корист. И зато,

част онима који се гласно усуде да буду српски родољуби.

Није лако, а биће још теже. Није лако бити Србин ни у Србији,

а камоли онима на Косову, у Хрватској, у Републици Српској,

у Црној Гори, у Македонији. Није лако бити Србин ни у туђини,

по белом свету.

.

Америка и земље Европске Уније ољагале

су и у блато бациле један историјски, частан и херојски

народ, онај који је остао и опстао после свих погрома и

однарођавања од српске матице.Данашњи западњачки

интерес, сила медијске пропаганде и ратна машинерија

направили су од Срба ловину за одстрел. Бомбардовали

су нас, а и данас истом страшћу, истом претњом, истом

медијском силом насрћу на српски народ и земље. Заиста

није лако, али је у души часно и поносно бити Србин и

српски родољуб.