Грешни,прегојени и без поштовања

остављамо саме у невољи ближње.

Све нам је мало јер смо слабог ткања

те тако падосмо до тачке најниже.

.

Срца нам празна а очи свега препуне

док и даље малодушно хитамо по још

жене полуголе а мушки личе на пауне

сви без радости јер је у души пустош.

.

Одасвуд се чују преке и тешке речи

окренути себи не бринемо за друге

ни мисао грешну нико да спречи

горки и злобни још изговарамо поруге.

.

На небу је Он који нам све опрости

Дан његовог рођења ватру распири.

Што се више кајемо да више милости

Кад постанемо љубав све немире смири.

.

Спознамо ли веру ништа нам не треба

јер нас Он непогрешиво животом води.

Сваке године засија изнад Витлејемској неба

нада у спас:Мир Божији! Христос се роди!