Ана Ахматова: …


Написах речи које

Дуго нисам смела.

Туп бол је главе моје

И чудна замрлост тела.

.

Умуче рог далеки.

Загонетка срцем иста.

Јесењи пршић меки

По коцкама трга блиста.

.

Шуш задњег лишћа свела.

И мисли задње што тиште.

Да сметам нисам хтела

Том, који весело иште.

.

Опраштам усни драгој

Ја шалесурове њене…

О, по пртини благој,

Ви ћете сутра код мене.

.

Свеће ће пламен вити

У соби, трептаја снених.

Цео букет ће бити

Ружа, из башта стаклених.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s