Ана Ахматова: …
Написах речи које
Дуго нисам смела.
Туп бол је главе моје
И чудна замрлост тела.
.
Умуче рог далеки.
Загонетка срцем иста.
Јесењи пршић меки
По коцкама трга блиста.
.
Шуш задњег лишћа свела.
И мисли задње што тиште.
Да сметам нисам хтела
Том, који весело иште.
.
Опраштам усни драгој
Ја шалесурове њене…
О, по пртини благој,
Ви ћете сутра код мене.
.
Свеће ће пламен вити
У соби, трептаја снених.
Цео букет ће бити
Ружа, из башта стаклених.
