Осећам моћ Љубави

у пукотини своје душе

јер на крилима анђела

у будућност хитам.

Гле царство ново у вености се буди.

.

Чему ратови и болести чудне

Када реч Пророка ми треба

У висине да се винем.

Гледам небо успламтелих звезда

и на крилима анђела

светим име Твоје.

.

Ено Свете горе у облаку се купа,

таласи Плиме са неба се шире.

Чекам Те Оче уморан од чежње

Јер у блаженству стиххове Ти срием.

.

На обзорју Јерусалим гори

град Голготе и повратка Твога.

Стихови у грудима се нижу,

пружам срце ка бесмртној слици.

.

Ако грех је што певам о Теби

муњом спали све те речи моје.

Остаће још душа молитвом да титра

и напуштене песме што

буктиње их лижу.

.

Шта радити без Тебе

када крв је свуда?

Освестите се ви злочинци смртни

јер Моћ Љубави Градитеља вечног

ново царство из пепела зида.

.

С.С.Л: “Изгубљено царство“