Ти си мени јутро и вече што клеца

Светла зора и врх од младог месеца

Лахор што ми гране њише

Кошава кроз кости, дивну песму што пише

Шумата планина листом што клати

Травка миришљавка, тешки опијати

.

Не знаш стати, умиљати створе, безговоре

У оку ти све пише!

.

Дише, дише дамар клан – недоклан

За живота песму ти чита:

– Овде почива – ЉУБАВ!

Не газите је, китите је ружама, ружа је и била

Залите је вином и уснама ружиних латица

док спава њена ГЛАВИЦА

Сан јој не будите, сањива се родила

У сну је сањиве очи склопила.

САЊИВО ТВОЈЕ!