У јесење јутро

Пупак је постао

Око

Из којег Космос вири

И лишће шуми

Кроз постељу.

.

Будим се

Загледан у бездан

Пупка и јутра

Жваћући доконо

Ноћашњи сан…

.

Пупак је постао

Око јутра

Из којег умјесто сузе

Лишће испада

И зове те назад

У јесењу постељу…