Лабуд Н. Лончар: Око јутра


У јесење јутро

Пупак је постао

Око

Из којег Космос вири

И лишће шуми

Кроз постељу.

.

Будим се

Загледан у бездан

Пупка и јутра

Жваћући доконо

Ноћашњи сан…

.

Пупак је постао

Око јутра

Из којег умјесто сузе

Лишће испада

И зове те назад

У јесењу постељу…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s