Осип Мендељштам: * * *
Као телашце, кад крилцем маше,
У сунцу се преврне мало –
И запаљиво стакленце наше
На емпирију се већ дало.
.
Ко комарачка ситница нека
Јечала је по зениту правом
И кришом се сред зујања мека
Мучила трешчица у плавом:
.
О, не заборави ме, казни ме,
Али ми дај име, учини.
Појми – биће ми лакше са њиме
У бременој плавој дубини.
