Осип Мендељштам: * * *


Као телашце, кад крилцем маше,

У сунцу се преврне мало –

И запаљиво стакленце наше

На емпирију се већ дало.

.

Ко комарачка ситница нека

Јечала је по зениту правом

И кришом се сред зујања мека

Мучила трешчица у плавом:

.

О, не заборави ме, казни ме,

Али ми дај име, учини.

Појми – биће ми лакше са њиме

У бременој плавој дубини.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s