Ходај, само ходај, говори,

послуј нешто по задатом времену,

по добрим малим мукама.

Од белега до белега како је речено.

Ходај. Земља ротира.

Промичу путници ка хоризонту,

по ваздан пили се нешто и скапава.

И оно што не зна, витла се,

грдосије небеске саме држе своје канапе.

.

Свој си дом, ходај

са пртљагом лепих звери и јагњади,

тихим бестрагом, и то се може.

.

И оно подводно кад се осили,

самоникли накот што би горе,

па оно душино, одсјај и звоњава,

ходај само. То што те обележило

већ види простор из ког не исходиш

и мало даље, мало даље.