Димитрије Николајевић: Нити (2)


Сунце ме у срце птицом стреља

Да паднем на дно одјека и зазвучим

.

И не могу се вратити као по своју смрт

Узети остављено вратити сувишно

Па изронити као дављеник на обалу цептећи

.

Све што примам далеко је од мога

А моје је: лист што пада риба кроз руке

.

Глас ми до врха пун масне иловаче

Прска ребра кроз која излазим

Остављајући за собом невезан брод

.

Све што нађем мислићу ужарена је поткова

Коју ћу уз крв са сунцем да притискам

Photo by Alex Conchillos on Pexels.com

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s