Милорад Максимовић: Музика сфера

Неизмерно дуго из знања дубине
поток живи извире.
На њему седи жена која то није.
Кроз њега плове златне рибе што нису.
.
Очи су једно са сверама светих.
Око галаксија коло се игра
живим пламеном речи исписују
неда се прстом дирати то.
.
Ти си једно
са свим нотама СвеУма,
армонија арије ари.
Градови Ариона тад сјакте у слави,
светлом неизрецивих лепота.
.
Бродови сребрног стакла – као течне мисли,
мењају облик једара
и плове океаном свих океана, етар-вољом.
.
Ветар ти пролази кроз срж и греје дух
што се попут детета радује.
У њему чује ехо пре почетка времена,
ту је глас мајке и оца што нису.
Они то нису зато што јесу.
.
Телом познати славом створене светове,
то не бива и не може,
све док једном не буде могло,
ипак, ипак…мисао не вене.
.
Јер човек расте у Човека те бива Богом.
Такав је пут светлосне арије сред нас.
Пружам руке и дирам светлосне искре што лебде
дирам суштину.
.
Огањ луче живе ми пева музику сфера
а ја чујем глас свог оца и Оца.
Мајке и мајке.
Себе, других – свих што икад душа знаде.
И само глас један би.
.
Плава сфера се јасно зби.
Пурпурним мислима нацрта све.
Све Једно је.
Ја Јесам јер ти Јеси.
Ми Јесмо.