Безвучност простора постаје опипљива

Одјек тишине успављује кућу

Тишина је праелемент

из кога је све настало

све настаје

и све нестаје…

..

Тишина смирује трзаје мисли

Тишина зиба колевку дана

Тишина зацељује ломове душе

Тишина призива сећања

Тишина призива нежности и радости

Тишина призива гласове који ће доћи…

..

Тишина ме гледа беспрекорно

У тишини се огледам какав јесам:

Тишина је огледало моје душе.

.

Тишина је изобиље настало из празнине

Тишина је њен глас –

а ова кућа је Храм Тишине

који сабира и порађа безбројне светове…

.

У тишину ћу поново ући

кроз тишину проћи

из тишине изаћи

миран и чист

још једном.

.

П.Ш: “Пламен тишине – песме путника“