Насрћу жмарци, кидају дамаре срца,

бол обузме тело као на крсту Христа

.

Мозак пулсира вихорно

док клеца слабачко колено,

машта саплиће и сеже далеко

до Видовдана и небеских висина.

.

Све искључује из морфема реда.

а она је симбиоза идеала

па се крвоток урагански потреса

.

О њој је ореол саткан

у аулама Оксфорда,

равницама Стига,

божанском Олимпу,

граду светлости,

рушилачкој Содоми и Гомори,

а звезде носе у себи прекор

и духовност жара

па зато Месец звезду Даницу кара.

.

Ова небеска дрека дарује слепило

људским очима и све постаје

варка и опсена.

Тада је љубав само илузија

осрамоћена због предрасуда.

.

Зато је песник Пропорције

подигао жени славолук на уздарје,

овенчао ловором за заслужено

њено величање.

Д.П: Збирка -“Дубоки корени“