Горан Лазаревић Лаз: Шљиви саборној кору појим


шљиви саборној ходом кору појим

распуклим светлом дна ока у трави

мраз свевида ватре у сну бојим

лом одласка разгран жене у глави

.

кореним свемир трнцима сретања јако

распрсјем разделбе неба из мрака

у рукокрошњи чворноват сам је тако

утеха медусном од милион корака

.

поље смо плавно бол љубаввода

пашњаци откоса свег распамет биља

страх жал је дариван од бегслобода

.

кад звали смо златозрак од душомиља

ти лудо сретна у трену страственог пада

ја клетвом срца занавек растанка јада

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s