Димитрије Николајевић: Нити (3)


Док ме има нека ме има све што ће

Мојим кораком изгорети свој пут

.

Камен у молитву дижем вености

Чије ме корење од лета одваја да кунем

Крила савијена у танке руке

.

Ако се истерам из света у дрво

Пашћу висином преко мутне реке

.

Отето је само моје украдени плод

Док сам му се испрљан даљином приближавао

Да му живот на уста исцедим

.

А знам да никада нећу стићи предео

У срце да пољубим ал’ тако да се не одвојим

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s