Рефик Мартиновић: Била си ми драга


Не тугуј

кад играју вјетрови

пољима мојих сјећања

то они само носе

букет увелих снова

које се као морска пјена

купају у мојим чежњама

и винским чашама

пуним црвених суза

које си ми оставила

у задњем загрљају

иако су у теби спавала

сва моја надања

…била си ми драга.

.

Не брини мила моја

ја гријем хладне ноћи

којима дишем за тебе

док озебле звијезде

тужним стазама језде

а дубоке туге

у мојој души се гнијезде

чекајући да пукну

уморне зоре

и престану ноћне море

помери се Мјесече

да завирим у снове

само још ноћи ове

ми нисмо били

једини грешници

…била си ми драга.

.

Немој плакати

чекаћу

да те опет волим

киснућу у пјесмама мојим

и стиховима видати ране

и красте оне наше дане

које ниси умела скрити

чекаћу празна пролећа

с поленом маслачка

у твојим очима

и прве роде на мојем оџаку

јер то је све

што је од тебе остало

…а била си ми драга.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s