Рефик Мартиновић: Била си ми драга
Не тугуј
кад играју вјетрови
пољима мојих сјећања
то они само носе
букет увелих снова
које се као морска пјена
купају у мојим чежњама
и винским чашама
пуним црвених суза
које си ми оставила
у задњем загрљају
иако су у теби спавала
сва моја надања
…била си ми драга.
.
Не брини мила моја
ја гријем хладне ноћи
којима дишем за тебе
док озебле звијезде
тужним стазама језде
а дубоке туге
у мојој души се гнијезде
чекајући да пукну
уморне зоре
и престану ноћне море
помери се Мјесече
да завирим у снове
само још ноћи ове
ми нисмо били
једини грешници
…била си ми драга.
.
Немој плакати
чекаћу
да те опет волим
киснућу у пјесмама мојим
и стиховима видати ране
и красте оне наше дане
које ниси умела скрити
чекаћу празна пролећа
с поленом маслачка
у твојим очима
и прве роде на мојем оџаку
јер то је све
што је од тебе остало
…а била си ми драга.
