Ужице некад и сад (1)


Ој, Ужице питома ружице, питома ружице

Ој, Ужице питома ружице!

(Тако се препева свака врстица)

.

А, питома бијела ружице,

А, питома и бијела ружо!

Лијепо л’ бјеше, када нам бијаше,

Кад у тебе Алтин кнез бијаше,

Са његовом дилбер Алтаином,

Ти мириса смиљем и босиљем,

Ти зараста ружом и божуром;

Кроз тебе се проћи немагаше,

Од момака и од ђевојака,

Од дућана и од базрђана,

Од катова и од тих рахтова,

Од јунака и од коњаника.

У теби ми тадарна бијаше:

Коњ до коња, јунак до јунака,

Бојна копља, као суха гора,

А барјаци, кано и облаци;

Сва Ђетина у румен бијаше,

Од плаветне дибе и кадиве,

И од плоча ситнијег ђердана,

Што звекећу, те срдашца драже,

Све Ужице тад се трепераше,

Од челенка и од перјаница,

.

Сакупио: Милош С. Милојевић – Песме

и обичаји укупног народа српског, III књига

Фото: Старо Ужице; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s