Ој, Ужице питома ружице, питома ружице

Ој, Ужице питома ружице!

(Тако се препева свака врстица)

.

На калпац’ма јуначког ођела,

Шта држаху срца у цурама,

А храбраху срца јунацима,

Ој, питоме Ужице!

Кад у теби Алтин-бег бијаше,

Са његовом дилбер Алтаниом,

И са синомвељим Алтоманом

Крозате се проћи не могаше:

Од домова и од тих мостова,

Од дворова и великих кула,

Што светљаху дањом и по ноћи,

На четрнајест тисућа домова,

Ка четрнајест тисућу звездица,

Што свијетле небу у облаке,

А садарна питоме Ужице,

Кад у теби Мео бег настаде,

Кразате се и проћи неморе:

Од механа и од тутунхана,

Од пјешака и од опанака,

Од ђидија а од пејзибаша,

Од самара и црних амала,

Од богаља и од удовица,

Од гурбета и од сакаџија,

Од Чивута и од Јерменета,

Што варају и плаћају свијет.

Сад се пушиш канда шљиве сушиш

Сада смрдиш, ка чивутска хала,

Као хала, Јерменска махала.

.

Сакупио: Милош С. Милојевић – Песме

и обичаји укупног народа српског, III књига