Увели цветак безмирисни

пуштен у књизи гледам ја.

И гле, већ мноштвом чудних мисли

душа се моја пуни сва.

Ког пролећа је цвао цватом

и чијом руком скршен би?

Да л’ познатом ил’ непознатом?

Зашто га овде остави?

Можда за спомен на познанство

ил’ на растанак можда дуг?

На какву шетњу кроз пространство,

кроз тихо поље, тамни луг?

Живи ли он ил’ она живи,

где ли је њихов кутак сад?

А можда су и увенули

ко овај овде цвјетић млад?