Велика Томић: Оловни ратник


Тебе се често сетим кад утихне песма моја

Да ми је бар у те жице баршунаст глас, музика твоја.

.

Ја мерим време на пре и после тебе.

Ушушкао си душу и терао студ да не озебем.

У очима све смо жеље крили.

Мигом на горе, већ бисмо на небу били.

.

Тада као и сад дупло те пожелим

Узбуркам срце да му чујем хук

Уместо њега набрекне језик

Оловни ратник, и настаје мук.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s