Владан Пантелић: Успеће змије


У поноћ је моја кроћена змија шареница

Клиснула према врху седмороге хридине

Баш када прекорачих брдо врлина и зала

После тисућу дана упошћавања ега и ала

На исцеђеној капи соме и трунчици хране

Кључним упитима који буше просторе тамне

Тражим од четрдесет и два госпара суд-бине

Да отворе све моје унутарње уставе и бране

И да се од седала до неба попне жеравица

.

На троуглој заравни одакле се сужава стаза

Созерцавам мудрост двоточке десете ламе

И испирам тајинство многих пада и узлаза

.

Прелазим планинско језеро са влагом жене

Мишића упредених алхемијом мушкарца

Губим ум губим ра-зум и као да нема мене

.

Снажном тачкицом свести затварам три ока

Загледан кроз сушт качим се за вечност

Ра-скидам вековне окове са мисленог тока

.

Усијане ватре пеку шкрип уморних плућа

Док ухрамљујем утројену пажњу тешку као миом

Идем без камен-туге без лед-пркоса без поноса

Кушам најдубље облике бола језика сува и врућа

И пробијам се живно у близину Петог анђела

Ка љубав-правди и вертикали Учења Логоса

Одакле се открива или пада усред пакла врела

Препрошћавам дубоке кланце и реке-препреке

На Бистрави хватам моју змију спојену са Змијом

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s