Хајде, Будишине стари,

на кулу водоводску

да пијеш вино хиљадугодишње

воде Спрејевине.

.

Хајде, Спрјево, теци даље,

поздрави мостове и језера,

распевај воду по стењу

и рибе у води.

.

По твоме стрмом стењу

нек радост расте.

Стазама и у трави

нек љубав цвета.

.

Реци, зашто си тужна каткад

као старица нека?

Ал’ поноси се смело

јер оста заувек млада.

.

О младим Србима нек

воде твоје жуборе

док ми на столицама меким

вотку пијемо радије.

.

*Спрјева – река у Немачкој која својом дужином тече

од Берлина кроз лужичкосрпски крај.

**Будишин – главни град Горње Лужице, административни

и културни центар Лужичких Срба, немачки Баутзен.

.

Поезија Лужичких Срба,

Приредио Предрад Пипер