Расула си снове месечином у прозору
Док смешак дана носиш на уснама врелим
Све јаснији себи слутим – свиснућу пред зору
Ако с тобом будан ноћ и сне не поделим
.
Сва модрина неба по твојим грудима титра
У мојим очима поглед гладне саме звери
И знам – већ силно желим пре сунца, пре јутра
Да знојавим длановима раскрилим ти двери
.
Дотакнем ли уснама сан испод трепавица
У буђењу жене сва ноћ ће да изгори
И страшћу се разлиста најчеднија латица
У нама ће с пуно буре дан да зажубори