Бранислава Чоловић: Узносим ти Оче пјесму
Узносим ти Оче пјесму
Као вјесник прољећа
Рађања и
Плавог неба
Јоргована и багрема
Жуборења мора,потока и ријека
Цвркут птица
Радости,љубави
Лакоће постојања
Веселости
О лијеп си Господе
И кад летимо и кад се боримо
И чекамо и тражимо
Лутамо и снијевамо
Пјевамо и сузу пустимо
.
Реци Оче како се повезује
Истински са душом
Живи њена мисија
Допушта и препушта
Ријеци живота по твом промислу
..
Пјевај орле и соколе
Пјевај ластавице и славују
Озелени горо мила
Злато проспи Сунце сјајно
Живот упиј у пупољке свете
Који носе чаролије
Љубичица и зумбула,Перуника
Липа,Смиља
Гдје сте виле и вилани
Једнорози и сирене
Висине неба и
Дубине мора
Травке ,звјерке
Васељено
Ширим руке
У загрљај да те ставим
И да славим твоју славу
Отмем Љубав забораву
Огрнем је вјечношћи и
Слатком опијеношћу
Сокови прољећа
Миришу,миришу…..
