Драган Симовић: Горану Котарцу из Ариља
Високо горе понад Рзава
у стенама жутим и руменим
са облацима белим и сненим
плови душа детиња
подно вечерњаче у сутон
.
Далеко све даље
на ветру вечерњем
узноси се шуми лепрша
ужарена пламсајућа
светлосна птица љубичаста
.
И кад се на небу
буде изненада отворила
капија тајносана
и укаже пут од иња
што води на пропланке тишине и сна
схватићемо да смо сневали дуго
у свету туге варке и опсене
