Ана Ахматова: …


Грчих руке ја под тамним велом…

“Од чега си бледа данас, од чега?“

-Зато што сам тугом невеселом

До пијанства напојила њега.

.

Памтим. Он је изашао тада

Искрививши уста најболније.

Не такнувши дрво с балустрада

Трчала сам за њим до капије.

.

Задихана викнух: “Шала све је.

Ако одеш – оде живот мој.“

Језиво, и као да се смеје,

Рече ми: “На промаји не стој.“


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s