Драгош Павић: Прошлост


Није се јавио на прозивку

када је јаросно чуо свој глас.

.

Осмотрио је путеве на ћувику

тамо где га је ујео пас

.

Овце су блеком унеле немир,

шумом је захујао пркосни ветропир.

.

Звоно у руци старог овчара

недељом сваком позива бога.

.

мислећи духом на грозна дела

када је ковитлац плаћао главом.

.

Човек човеку утробу ждерао

носећи муку и раскол вечни

.

а сада плаћа седином својом

тамнину прошлости у коју се загледао.

.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s