Драгош Павић: Прошлост
Није се јавио на прозивку
када је јаросно чуо свој глас.
.
Осмотрио је путеве на ћувику
тамо где га је ујео пас
.
Овце су блеком унеле немир,
шумом је захујао пркосни ветропир.
.
Звоно у руци старог овчара
недељом сваком позива бога.
.
мислећи духом на грозна дела
када је ковитлац плаћао главом.
.
Човек човеку утробу ждерао
носећи муку и раскол вечни
.
а сада плаћа седином својом
тамнину прошлости у коју се загледао.

.