Стеван Раичковић: Нови повратак


Још није ни смирај, а камоли мрак:

И немам значи чиме да се тешим

Што ми се сав видик сузио, а знак

Да можда губим свест је што се смешим.

.

Како је изгледа мали корак тек

Потребан нама (или барем неком)

Да или схватимо одједанпут век

Или се с нашом сударимо јеком.

.

Ја читам тај корак: ал са њиме гле

Као да вучем корењем и вреже

Из нечега што сам досад звао гле.

.

Ево где  гле лебдим у ваздуху сад

Тренутак један ван земаљске теже,

Мој повратак нови биће опет пад.

Фото: Стеван Раичковић; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s