Борис Пастернак: Пролеће


Из улице сам где се топола чуди,

Где се даљ плаши,домбоји пада свога,

Где ваздух плав је ко завежљај худи

С рубљем – из болнице отпуштенога.

.

А вечер – празна, ко прича пресечена,

Напуштена од звезда и без краја,

Уз недоумицу на хиљаду зена

Сасвим безданих и без изражаја.

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац -Гуча

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s