Ава Јустин Поповић: Азбучник Богочовечних мисли (1)
Јер пакао није ништа друго до одсусто љубави.
.
Нигде се нисам тако очајно и опасно давио као у себи, Господе. И никада и нигде тако ужасно умирао као у себи. Најстрашније смрти су у мени, не око мене. О, колико је тајни о мени у мени!
.
Шта је благодат апостолства? Све оне божанске силе које су потребне за успешно проповедање Еванђеља: божанска мудрост, дар чудотворства, дар пророштва, дар исцељивања, дар речи; све оно што апостоле од људи чини апостолима, и што они као људи никада не би могли имати по себи и од себе.
.
Лако је бити посланик човека, ма ког човека, посланик људи, ма којих људи. Али бити посланик Богочовека, то је и страшно и величанствено: страшно по одговорности, величанствено по предмету посланства.
.
Апостоли су просветлили не један народ него цели свет.
.
Ако се не одречете себе и свега што имате. Не можете бити моји ученици и ићи за мном. То је еванђелска дилема вере.
.
Једини прави смисао људског постојања у овој воденици смрта јесте лична бесмртност сваког људског бића. Без тога, нашта ми прогрес и усавршавање? Нашта ми добро и зло, истина и љубав? Нашта ми небо и земља? Нашта ми Бог и свет?
.
Целу нашу планету смрт је претворила у безизлазну лудницу. Од лудила смрти један је лек: бесмртност.
.
Јер ништа страшније од бесмртности, ако у њој нема љубави. Шта је то онда? Вечно мучење, пакао. Јер пакао није ниита друго до одсусто љубави.
