Ава Јустин Поповић: Азбучник Богочовечних мисли (1)


Јер пакао није ништа друго до одсусто љубави.

.

Нигде се нисам тако очајно и опасно давио као у себи, Господе. И никада и нигде тако ужасно умирао као у себи. Најстрашније смрти су у мени, не око мене. О, колико је тајни о мени у мени!

.

Шта је благодат апостолства? Све оне божанске силе које су потребне за успешно проповедање Еванђеља: божанска мудрост, дар чудотворства, дар пророштва, дар исцељивања, дар речи; све оно што апостоле од људи чини апостолима, и што они као људи никада не би могли имати по себи и од себе.

.

Лако је бити посланик човека, ма ког човека, посланик људи, ма којих људи. Али бити посланик Богочовека, то је и страшно и величанствено: страшно по одговорности, величанствено по предмету посланства.

.

Апостоли су просветлили не један народ него цели свет.

.

Ако се не одречете себе и свега што имате. Не можете бити моји ученици и ићи за мном. То је еванђелска дилема вере.

.

Једини прави смисао људског постојања у овој воденици смрта јесте лична бесмртност сваког људског бића. Без тога, нашта ми прогрес и усавршавање? Нашта ми добро и зло, истина и љубав? Нашта ми небо и земља? Нашта ми Бог и свет?

.

Целу нашу планету смрт је претворила у безизлазну лудницу. Од лудила смрти један је лек: бесмртност.

.

Јер ништа страшније од бесмртности, ако у њој нема љубави. Шта је то онда? Вечно мучење, пакао. Јер пакао није ниита друго до одсусто љубави.

Фото: Ава Јустин Поповић; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s